Blaga i efikasna prirodna medicina

Blaga i efikasna prirodna medicina...

Brojna istraživanja su pokazala da su kombinacije razlicitih supstanci u jednoj biljci, na primer, etericnih ulja, flavonoida, polifenola i saponina, veoma delotvorne, dok su njihova neželjena dejstva redja i znatno slabija nego kod sintetickih lekova. Koji je prirodni lek najpouzdaniji protiv prehlade? Kako leciti nesanicu bez straha od neželjenih dejstava? Evo opisa biljaka cije je delovanje najbolje istraženo.

Maticnjak daje snagu
Maticnjak se uzgaja širom Evrope, ali i u Severnoj Americi. Sadrži etericna ulja, tanine, gorke materije i flavonoide, koji blagotvorno deluju na nerve i ublažavaju grceve. Osim toga, imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Zato je caj od maticnjaka odlican prirodni lek protiv gastrointestinalnih tegoba, uznemirenosti i poremecaja sna, a koristi se i kao sredstvo za jacanje tokom prehlade.
Prelijte dve kašicice maticnjaka jednom šoljom kljucale vode i nakon pet minuta procedite. caj pijte za vreme ili posle obroka.

Nana umiruje želudac
Nana se gaji u severnoj Africi i Evropi. Njeno etericno ulje sadrži takozvane slobodne alkohole (mentol), fenolkarbonske kiseline, tanine i flavonoide. Veoma je efikasna protiv bolova i grceva u stomaku, a deluje i protiv nadimanja. U obliku ulja se koristi protiv glavobolje (utrljajte nekoliko kapi u slepoocnice). cak od nane pripremite na sledeci nacin: prelijte tri kašicice caja od nane jednom šoljom kljucale vode i ostavite da odstoji poklopljeno desetak minuta. Svaki dan popijte dve-tri šolje caja. Nanino ulje je takodje efikasno protiv bolova u želucu. Sipajte tri kapi u jednu cašu vode i popijte.

Kantarion za raspoloženje
Gaji se kao lekovita biljka u Evropi, Južnoj Africi, na Novom Zelandu i u zapadnoj Aziji. Njegovi najvažniji sastojci su: hipericin, hiperforin, flavonoidi, tanini i etericno ulje. Hipericin blagotvorno deluje na nerve, a kombinacija aktivnih materija smanjuje lucenje hormona stresa kortizola i popravlja raspoloženje. Kantarion je odlican lek protiv uznemirenosti, poremecaja sna, pa cak i lakših i srednjih oblika depresije. Najbolji efekat imaju kapsule ili dražeje kantariona. Protiv depresije strucnjaci preporucuju dnevne doze.

Voce i povrce u borbi za zdravlje
Plan dobre ishrane podrazumeva dovoljno voca i povrca koji jelu daju lepotu, a organizmu zdravlje. Nacin pripreme povrca je veoma važan. Prema novijim istraživanjima, kuvanjem se gubi veci deo korisnih materija, dok se prženjem, kuanjem u mikrotalasnoj pecnici, pecenjem, kuvanjem na pari tek neznatno gube ove materije.

Takodje ih ne treba zamrzavati jer se one gube na nižim temperaturama dok se u frižideru tek neznatno gube tokom sedam dana nakon kojih ih više ne treba koristiti.
Savremena ishrana je oskudna dijetalnim vlaknima. Njihova uloga u ocuvanju zdravlja je nesporna jer podsticu pražnjenje creva, detoksikaciju organizma i smanjuju masnoce u krvi. Osobe koje imaju problema s povišenom telesnom masom i praktikuju neke od kontrolisanih modela korekcije telesne mase uverile su se u važnost vlaknaste hrane. Naime, vlakna daju osecaj sitosti i potiskuju glad koja je veliki problem pri kontroli telesne mase.

Lekovitost voca i povrca
Potvrdjena je cinjenica da mnoge vrste povrca mogu preventivno da deluju protiv pojave kancera, kao i da deluju protiv kancerogenih celija. Naucnici su otkrili aktivne komponente i njihovu zaštitnu ulogu od razlicitih tipova kancera. Sastojci otkriveni u brokoliju su efikasni u zaustavljanju razvoja kancerogenih celija kod raka dojke. U povrcu kao što je brokoli, kelj, karfiol otkriven je sastojak sulfoarafan (SUL) koji može da blokira završne procese kancerogenih procesa prekidanjem komponenti celija nazvanih mikrotubulusi. Ova materija može da blokira razvoj celija tumora dojke koje su vec kancerogene.

Beli luk
- sumporna jedinjenja koja mu daju jak miris i ukus štite od raka neutralizujuci karcinogene i usporavaju rast celija tumora, jednom studijom je utvrdjeno da žene koje jedu beli luk jednom nedeljno imaju 32 odsto manji rizik od pojave raka dojke.

Kupus - grahorice
- sve vrste grahorica su bogate inhibitorima protaza, sastojka koji otežava celijama raka da izvrše invaziju na susedna tkiva.

Paradajz
- ima visok sadržaj vitamina C i flavonida likopena koji mu daje crvenu boju a pokazao zaštitnu ulogu protiv raka pluca, cerviksa, raka prostate i usta.

Spanac
- dobar izvor vitamina C i beta karotena, kao što je folna kiselina. U mnogim studijama je potvrdjeno da ljudi koji dva puta nedeljno jedu spanac redje obolevaju od raka pluca i dojke.

Crno groždje
- sadrži resveratrol koji sprecava oksidaciju LDL holesterola i umanjuje opasnost od pojave bolesti krvnih sudova;




Celer
- Lišce celera je dobar izvor vitamina C, koji pomaže da se smanje simptomi prehlade i poboljšava reakciju imunog sistema. Koristan je obolelima od artritisa zbog visokog sadržaja natrijuma koji pomaže da kalcijum i magnezijum ostanu rastvoreni. Redovnim korišcenjem celera, ljudi skloni stvaranju kamena u bubrezima ili žucnoj kesici može spreciti njihovu pojavu.

Breskva, kajsija, šargarepa
- bogate su beta karotenom koji cuva kožu ugroženu štetnim delovanjem sunca.

Potrebne kolicine
Za odrasle se dnevni preporucen unos prehrambenih vlakana iz voca i povrca, krece u rasponu izmedju 20 i 35 grama, odnosno 10-13 g na 1.000 unesenih kilokalorija. Savetuje se i smanjen unos soli koji prouzrokuje zadržavanje tecnosti u organizmu. Uz poznate podatke o sastavu hrane i pica važno je poštovati i nacela raznovrsnosti i racionalnosti. Takav jelovnik garantuje dovoljan unos minerala, vitamina, proteina, ugljenih hidrata... Od ukupne kolicine povrca i voca odabranog za dnevnu potrošnju, važno je da oko 1/3 koristimo u svežem obliku, bez termicke obrade.