Dijego Velaskez

Дијего Веласкез (6. јун 1599. — 6. август 1660), био је шпански барокни сликар, који заједно са Ел Греком и Франсиском Гојом чини сам врх шпанског сликарства.

Веласкез је рођен у Севиљи, и био је најстарији од шесторо деце. Оба његова родитеља су била из нижих друштвених слојева. Између 1611. и 1617. Веласкез је радио као шегрт Франциска Пачека, севиљског сликара маниристичког стила, који је био аутор расправе "Умеће сликања" из 1649, и који је постао Веласкезов кум. Током својих студентских дана Веласкез је усвојио најпопуларнији начин савременог сликарства, усвојеног делимично од стране фламанских и италијанских реалиста.

Веласкезове најраније слике показују јаку наклоност натурализму, као нпр. "Оброк" из 1617. који би могао бити један од његових најранијих радова као независног мајстора, после положеног испита пред еснафским удружењем. Ова слика припада једној од три категорије - кухињским сценама, који заједно са религиозним сценама и портретима могу бити сврстани у ране Веласкезове радове, које је створио између 1617. и 1623. У овим сценама из кухиње, Веласкез комбинује неколико ликова са објектима из свакодневног живота, и успева да их крајње природним начином приказивања и феноменалним комбиновањем светла и сенке неизбежно постави раме уз раме са делима Италијана Каравађа. Веласкезове религиозне представе, приказе једноставне побожности, представљају портрете људи које је свакодневно виђао на улицама Севиље, наводи његов биограф. У "Поклоњењу мудраца" на пример, приказао је целокупну своју породицу у форми библијских фигура, укључујући и себе.

Веласкез је био добро упознат са члановима интелектуалних кругова Севиље. Пачеко је био директор неформалне хуманистичке академије, на чијим је скуповима млади уметник био упознат са песником Арготом, чији је портрет насликао 1622. Овакво познанство је постало јако битно за касније Веласкезове радове на митолошким и неокласичним субјектима.