Frankov vojni puč trijumfovao je u većem delu Španije naročito one koje su nekoliko meseci ranije na izborima bile opredeljene za desničarske kandidate: Galiciji, Leonu, Staroj Kastilji, Navari, većem delu Aragona, zapadnoj Andaluziji, severnoj Africi i na Kanarskim ostrvima. Veliki gradovi kao i industrijski najvažnije oblasti bile su pod kontrolom snaga lojalnih vladi. Već tokom leta 1936. nazirali su se frontovi budućeg rata. Franko je otišao sa Kanarskih ostrva u Marokanski protektorat kako stao na čelo španskih afričkih jedinica. Ovo su bile elitne španske jedinice. Po prelasku Gibraltara ove snage su se povezale sa pobueničkim garnizonima u Kadisu i Sevilji a do jeseni stigle su do predgrađa Madrida.
Obe strane trudile su se da osiguraju međunarodnu podršku. Zapadne sile, Francuska i Velika Britanija, bile su pre svega zabrinute da se rat ne proširi po Evropi i uz pomoć Društva naroda nastojale su da sprovedu izolaciju španskog sukoba. Nemačka i Italija aktivno su pružale vojnu pomoć Frankovim snagama. Sovjetski Savez stao je na stranu Republike i od 1937. pružao je pomoć u ratnom i sanitetskom materijalu. Antifašističko javno mnjenje širom sveta je stalo na stranu Republike.
Rat koji je usledio imao je jasna ideološka obeležja. Katolička crkva je podržala Franka izjednačavajući rat protiv komunista sa novim krstaškim pohodom. Potom je antiklerikalizam levice dobio ekstremne razmere. Vernici i sveštenici u pojedinim oblastima bili su izloženi strašnim progonima. U provincijama koje su ostale lojalne Republici milicija Narodnog fronta je često poništavala vlast predstavnika vlade. Anarhisti su podsticali zauzimanje preduzeća i zemlje što su radnici i činili. Za razliku od anarhokomunista, socijalisti i komunisti su smatrali da tokom rata ne treba vršiti značajnije promene sistema mada se ni oni nisu odrekli svojih revolucionarnih načela. U leto 1936. Largo Kabaljero je postao predsednik vlade narodnog fronta. Glavni cilj ove vlade bila je pobeda u ratu, pa je uložila velike napore od kraja 1936. da bi nametnula vlast lokalnim autonomsnim centrima. Početkom 1937. CNT i FAI pripojile su svoje milicije vladinim oružanim snagama. Do maja 1937. izvršna vlast je uspela da u potpunosti ukine nezavisnost FAI.
U nacionalističkom bloku sve snage su se brzo potčinile vojnim vlastima. U Burgosu se uspostavili Huntu za odbranu čiji je predsednik bio general Migel Kabaneljas. Kako se približavalo leto 1937. godine nacionalisti su sve veće nade polagali u odrede iz Afrike jer su smatrali da jedino oni mogu da ovladaju Madridom. Tako je rastao značaj njenog zapovednika, generala Fransiska Franka. On je 30. septembra 1937. proglašen za generalisimusa a kasnije i za šefa države na čelu Tehničke hunte. Sve političke snage koje su ušle u ovo telo morale su da se potčine vlasti generala.
Za ovo vreme rat je besneo. Inicijativu je uglavnom uvem imala nacionalna vojska. U novembru 1936. nacionalisti su započeli napad na Madrid ali su republikanske snage uz pomoć partijskih milicija i dobrovoljaca iz mnogih zemalja uspele da ovaj napad odbiju. Madrid će biti osvojen tek pri kraju rata.
U januaru 1937. kada su uvideli da Madrid neće pasti nacionalisti su svoju pažnju usmerili na druge frontove. Zauzeli su Malagu, u proleće su počele borbe u Kantabriji, u junu je pao Bilbao, potom Santander i na kraju u jesen Asturija.
Sve do decembra 1937. Republika nije mogla da preduzme nijednu veću ofanzivu. Tek tada je krenula na Teruel ali je ta ofanziva pretrpela neuspeh. Ovaj poraz su iskoristili nacionalisti da izvedu veliki napad na istoku zemlje. Njihove trupe stigle su do Mediterana podelivši republikanske oblasti na dva dela. Valensija, kao novo sedište republikanske vlade ostala je van njihovog domašaja.
U julu 1938. Republika je uložila velike napore da očuva Kataloniju. U dolini Ebra su preduzeli ofanzivu koja je u početku uspešno napredovala ali su frankisti ubrzo prešli u kontranapad. Januara 1939. pala je Barselona. Vlada i predsednik vlade Asanja morali su da izbegnu u Francusku. Samo je centralnojužna zona ostala pod republikanskom kontrolom, ali ovo stanje je bilo kratkotrajno. Naime, čim se dokopao vlasti u Madridu, pukovnik Sehismundo Kasado je započeo pregovore sa Frankovim Glavnim štabom o predaji. Posle pada Madrida, preostali otpor bio je lako slomljen. Franko je proglasio kraj rata 1. aprila 1939. godine i pobedu svoje Nove države.
Naslov: Španski građanski rat 
